La petizione sulla ridiscussione del Riconoscimento italiano del Kosovo indipendente è stata annunciata alla Camera dei deputati il 14 Marzo 2019 ed affidata alla terza commissione Affari Esteri

Obiettivo Raggiunto.  La petizione sulla ridiscussione del Riconoscimento italiano del Kosovo indipendente è stata annunciata alla Camera dei Deputati il 14 Marzo 2019 ed affidata alla terza commissione Affari Esteri.

La raccolta di migliaia di firme in tutta Italia è giunta alla meta finale, ossia alla sensibilizzazione delle istituzioni italiane  sulla questione (ancora aperta) della regione del Kosovo Metohija, illegittimamente occupata da un’entità statuale non riconosciuta da numerosi Stati, tra i quali Russia e Cina membri del Consiglio di Sicurezza delle Nazioni Unite.

L’attività del Comitato Promotore proseguirà con ulteriori iniziative politico-istituzionali locali e nazionali, sino al ristabilimento della verità storica sull’aggressione militare occidentale contro la Serbia, sulle conseguenze mortali per la popolazione serba e i militari  dovute all’impiego di munizioni all’Uranio Impoverito, ed infine al riconoscimento della risoluzione 1244 dell’ONU che sancisce il territorio del Kosovo come parte integrante della Repubblica di Jugoslavia.

Comunicato Stampa |Comitato per la Ridiscussione del Riconoscimento Italiano del Kosovo indipendente

bannerComitato

 

Il Comitato Promotore della Petizione Popolare di Sensibilizzazione avente come oggetto la richiesta di ridiscussione in Parlamento del riconoscimento, da parte del Governo Italiano, dell’indipendenza dell’Autoproclamata Repubblica del Kosovo ha presentato nei giorni scorsi il testo della petizione, corredato da diverse migliaia di firme, al Governo e al Parlamento della Repubblica Italiana.

 

Dopo diversi anni di riflessioni su quanto accadde sia negli anni novanta (processo di dissoluzione della Jugoslavia e successiva crisi nella Provincia Autonoma di Kosovo e Metohia della Repubblica di Serbia), sia nel 2008 (proclamazione unilaterale di indipendenza da parte dei rappresentanti della comunità kosovaro-albanese della Provincia Autonoma di Kosovo e Metohia della Provincia di Serbia) una parte crescente dell’opinione pubblica italiana ha sentito il bisogno di sensibilizzare le istituzioni esecutive e legislative della Repubblica Italiana in ordine al carattere iniquo ed inappropriato del passo politico e diplomatico che Roma compì nel 2008, quando riconobbe l’esistenza di uno nuovo stato, sottratto in modo affrettato alla Serbia. Il Comitato Promotore, argomentando le ragioni che motivano tale petizione, ha chiesto di valutare la ridiscussione parlamentare del riconoscimento dell’indipendenza del Kosovo, anche per favorire una reale e duratura stabilizzazione della regione balcanica, basata sulla certezza del diritto e sulla cooperazione di tutte le parti in causa. Il Comitato Promotore (Stefano Pilotto, Stefano Vernole, Marilina Veca, Loreta Baggio, Federico Roberti, Andrea Turi, Alessandro Di Meo, Leandro Chiarelli, Stefano Pavesi, Stefano Bonilauri), composto da intellettuali, diplomatici, professionisti, scrittori e giornalisti, ritiene che il momento sia propizio per un riesame del problema, nella prospettiva di un rilancio efficace dell’integrazione europea e dell’allargamento delle istituzioni comunitarie alla regione balcanica in un contesto di pace e di cooperazione interetnica, che non pregiudichi il rispetto della sovranità degli stati.     

  

strisciamargine

Obiettivo Raggiunto | Migliaia i firmatari della petizione | Il Comitato Per la Ridiscussione del Riconoscimento del Kosovo Indipendente prosegue nella campagna di promozione e sensibilizzazione.

cropped-nokos21.png

 

All’appello del Comitato per la Ridiscussione del Riconoscimento Italiano del Kosovo i cittadini hanno risposto in massa, sono infatti migliaia i firmatari della petizione. Ciò conferma l’importanza che riveste nell’opinione pubblica la questione del Kosovo, ossia della sua sottrazione – in violazione della Risoluzione ONU 1244 – alla Repubblica di Jugoslavia (Serbia) e il successivo riconoscimento di parte dell’Unione Europea e degli USA.   Il nostro impegno prosegue nella sensibilizzazione delle Istituzioni italiane ed europee, nonché  di tutti i soggetti politici, culturali e religiosi, affinché  il numero di Stati che non riconoscono l’entità del Kosovo cresca, auspicando un ritorno della regione alla Madre Patria, nel rispetto dei diritti delle minoranze.

Stefano Pavesi (Una Voce nel Silenzio – Bran| Co Onlus) e Stefano Bonilauri (Editore e Presidente dell’Associazione Culturale Russia Emilia Romagna) aderiscono ufficialmente al Comitato Promotore. 

Stefano Pavesi (Una Voce nel Silenzio – Bran| Co Onlus) e Stefano Bonilauri (Editore e Presidente dell’Associazione Culturale Russia Emilia Romagna) aderiscono ufficialmente al Comitato Promotore.

La collaborazione di personalità impegnate sul fronte della solidarietà e dell’amicizia tra il popolo italiano e quello serbo, è decisiva per la riuscita

инструкције

istruzioni

Ова иницијатива прикупљања потписа је отворена за све појединце и удружења који намеравају да пруже свој допринос разматрању признања независности Косова од стране Републике Италије.

Потребно је скинути формулар у формату PDF или DOC (у горњем реду десно).

Саветујемо да се две стране одштампају на једном листу А3 напред и позади ( формат књиге).

Могу потписати сви они који имају пријављену дозволу боравака у Италији (residenza). Важећи документи су : лична карта, возачка дозвола или италијански пасош.

Комитет

Одбор за покретање поновне расправе о италијанском признању независности Kосова

comitatosrb3

Петиција упућена Доњем дому Парламента

На основу члана 50. Устава Републике Италије
Будући да

Kосово и Метохија представља окосницу српске културе. Наиме, у тој
области су Срби створили прве насеобине и изградили у XIII и XIV веку
манастире, праве оазе културе и православног хришћанства, у којима
су похрањени списи, сликарска дела и историјска предања српског
народа. Полазећи од државне традиције српског народа и
равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи
и од тога да је Покрајина Kосово и Метохија саставни део територије
Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене
државе Србије, из таквог положаја Покрајине Kосово и Метохија следе
уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне
интересе Србије на Kосову и Метохији у свим унутрашњим и спољним
политичким односима; Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 која
је усвојена 10. јуна 1999. године, све земље чланице реафирмишу
суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике
Југославије и других држава у региону и потврђују апел за широку
аутономију и суштинску самоуправу за Kосово и Метохију, као и за
право избеглица и расељених лица да се врате својим кућама у
безбедности, а пре свега даје се овлашћење генералном секретару да
уз помоћ надлежних међународних организација успостави
међународно цивилно присуство на Kосову, како би се обезбедила
привремена управа на Kосову, при чему ће народ Kосова моћи да
ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, о чему ће донети
одлуку Савет безбедности Уједињених нација;
упркос присуству међународних мировних снага, такозвана ОВK је
успела да протера са Kосова и Метохије скоро све припаднике
неалбанских националних мањина (20% садашњег становништва), око
240.000 Срба, Црногораца, Турака, Рома, Јевреја, Египћана, Горанаца
(Словена исламске вероисповести) и Хрвата као и да уништи стотине
цркава и православних верских објеката, што представља велику
штету не само за српску културу већ и за читаву средњевековну
хришћанску баштину. Делу српске заједнице, нарочито у Метохији,
наметнут је живот у опкољеним енклавама; под притиском
“западњачке” међународне заједнице, односног великог дела Европске
уније и САД-а, албанско вођство је у Приштини једнострано прогласило
17. фебруара 2008. године своју независност од Србије. Овај процес
сецесије наилази на велике препреке по питању признања од стране
Организације уједињених нација, пошто руско-кинески вето спречава
улазак косовског ентитета у било коју дипломатску организацију за
мултилатералну сарадњу, тако да су сама признања плод иницијатива
које спроводи свака земља појединачно; италијанско признање Kосова
усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера
Романа Продија писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема
упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су
консултовани чланови владајућих и опозиционих странака. Шпанија,
Kипар, Румунија, Словачка и Грчка су чланице Европске Уније које још
нису признале независност Kосова, а томе се противе и све земље
чланице БРИKС-а.

Имајући у виду да

признање Kосова од стране одређеног броја земаља представља
преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до
кршења међународног права и допринео актуелној општој
нестабилности;
списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани
ентитет Републике Kосова је увећан повлачењем признања следећих
земаља: Либерија, Гренада, Kомонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и
Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото и Унија
Kомора.

С обзиром на

нове тензије на Балкану, на само на Косову, већ и у Македонији, Босни,
Грчкој, Албанији, Црној Гори и Србији и на италијанске стратешке
геополичке интересе за стабилност читаве регије:
потписници траже покретање парламентарне дебате о могућности
италијанског повлачења признања Косова као независне државе и за
јачање активизма италијанских војних, политичких и културних
институција у циљу одбране права мањина и културних добара на
Косову и Метохији. Такође траже да се посланичке групе формално
изјасне по питању италијанског признања независности Kосова, а да се
садашња влада, у дијалогу са владом Републике Србије, информише о
актуелној ситуацији на Kосмету. Траже да Италија, у складу са
резолуцијом СБ ОУН 1244, активно промовише безбедан повратак
избеглица и расељених лица са Kосова и Метохије.

Покретачки одбор

Проф. Стефано Пилото (историчар), Стефано Верноле
(новинар), Марилина Века (новинарка), Лорета Бађо (почасни конзул
Републике Србије за регион Венето), Федерико Роберти (блогер “Bye
Bye Uncle Sam”), Андреа Тури (публициста), Леандро Кјарели (почасни
конзул Републике Србије у Фиренци), проф. Алесандро Ди Мео
(Универзитет Тор Вергата у Риму