Comunicato Stampa |Comitato per la Ridiscussione del Riconoscimento Italiano del Kosovo indipendente

bannerComitato

 

Il Comitato Promotore della Petizione Popolare di Sensibilizzazione avente come oggetto la richiesta di ridiscussione in Parlamento del riconoscimento, da parte del Governo Italiano, dell’indipendenza dell’Autoproclamata Repubblica del Kosovo ha presentato nei giorni scorsi il testo della petizione, corredato da diverse migliaia di firme, al Governo e al Parlamento della Repubblica Italiana.

 

Dopo diversi anni di riflessioni su quanto accadde sia negli anni novanta (processo di dissoluzione della Jugoslavia e successiva crisi nella Provincia Autonoma di Kosovo e Metohia della Repubblica di Serbia), sia nel 2008 (proclamazione unilaterale di indipendenza da parte dei rappresentanti della comunità kosovaro-albanese della Provincia Autonoma di Kosovo e Metohia della Provincia di Serbia) una parte crescente dell’opinione pubblica italiana ha sentito il bisogno di sensibilizzare le istituzioni esecutive e legislative della Repubblica Italiana in ordine al carattere iniquo ed inappropriato del passo politico e diplomatico che Roma compì nel 2008, quando riconobbe l’esistenza di uno nuovo stato, sottratto in modo affrettato alla Serbia. Il Comitato Promotore, argomentando le ragioni che motivano tale petizione, ha chiesto di valutare la ridiscussione parlamentare del riconoscimento dell’indipendenza del Kosovo, anche per favorire una reale e duratura stabilizzazione della regione balcanica, basata sulla certezza del diritto e sulla cooperazione di tutte le parti in causa. Il Comitato Promotore (Stefano Pilotto, Stefano Vernole, Marilina Veca, Loreta Baggio, Federico Roberti, Andrea Turi, Alessandro Di Meo, Leandro Chiarelli, Stefano Pavesi, Stefano Bonilauri), composto da intellettuali, diplomatici, professionisti, scrittori e giornalisti, ritiene che il momento sia propizio per un riesame del problema, nella prospettiva di un rilancio efficace dell’integrazione europea e dell’allargamento delle istituzioni comunitarie alla regione balcanica in un contesto di pace e di cooperazione interetnica, che non pregiudichi il rispetto della sovranità degli stati.     

  

strisciamargine

Annunci

Obiettivo Raggiunto | Migliaia i firmatari della petizione | Il Comitato Per la Ridiscussione del Riconoscimento del Kosovo Indipendente prosegue nella campagna di promozione e sensibilizzazione.

cropped-nokos21.png

 

All’appello del Comitato per la Ridiscussione del Riconoscimento Italiano del Kosovo i cittadini hanno risposto in massa, sono infatti migliaia i firmatari della petizione. Ciò conferma l’importanza che riveste nell’opinione pubblica la questione del Kosovo, ossia della sua sottrazione – in violazione della Risoluzione ONU 1244 – alla Repubblica di Jugoslavia (Serbia) e il successivo riconoscimento di parte dell’Unione Europea e degli USA.   Il nostro impegno prosegue nella sensibilizzazione delle Istituzioni italiane ed europee, nonché  di tutti i soggetti politici, culturali e religiosi, affinché  il numero di Stati che non riconoscono l’entità del Kosovo cresca, auspicando un ritorno della regione alla Madre Patria, nel rispetto dei diritti delle minoranze.

Stefano Pavesi (Una Voce nel Silenzio – Bran| Co Onlus) e Stefano Bonilauri (Editore e Presidente dell’Associazione Culturale Russia Emilia Romagna) aderiscono ufficialmente al Comitato Promotore. 

Stefano Pavesi (Una Voce nel Silenzio – Bran| Co Onlus) e Stefano Bonilauri (Editore e Presidente dell’Associazione Culturale Russia Emilia Romagna) aderiscono ufficialmente al Comitato Promotore.

La collaborazione di personalità impegnate sul fronte della solidarietà e dell’amicizia tra il popolo italiano e quello serbo, è decisiva per la riuscita

инструкције

istruzioni

Ова иницијатива прикупљања потписа је отворена за све појединце и удружења који намеравају да пруже свој допринос разматрању признања независности Косова од стране Републике Италије.

Потребно је скинути формулар у формату PDF или DOC (у горњем реду десно).

Саветујемо да се две стране одштампају на једном листу А3 напред и позади ( формат књиге).

Могу потписати сви они који имају пријављену дозволу боравака у Италији (residenza). Важећи документи су : лична карта, возачка дозвола или италијански пасош.

Комитет

Одбор за покретање поновне расправе о италијанском признању независности Kосова

comitatosrb3

Петиција упућена Доњем дому Парламента

На основу члана 50. Устава Републике Италије
Будући да

Kосово и Метохија представља окосницу српске културе. Наиме, у тој
области су Срби створили прве насеобине и изградили у XIII и XIV веку
манастире, праве оазе културе и православног хришћанства, у којима
су похрањени списи, сликарска дела и историјска предања српског
народа. Полазећи од државне традиције српског народа и
равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи
и од тога да је Покрајина Kосово и Метохија саставни део територије
Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене
државе Србије, из таквог положаја Покрајине Kосово и Метохија следе
уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне
интересе Србије на Kосову и Метохији у свим унутрашњим и спољним
политичким односима; Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 која
је усвојена 10. јуна 1999. године, све земље чланице реафирмишу
суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике
Југославије и других држава у региону и потврђују апел за широку
аутономију и суштинску самоуправу за Kосово и Метохију, као и за
право избеглица и расељених лица да се врате својим кућама у
безбедности, а пре свега даје се овлашћење генералном секретару да
уз помоћ надлежних међународних организација успостави
међународно цивилно присуство на Kосову, како би се обезбедила
привремена управа на Kосову, при чему ће народ Kосова моћи да
ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, о чему ће донети
одлуку Савет безбедности Уједињених нација;
упркос присуству међународних мировних снага, такозвана ОВK је
успела да протера са Kосова и Метохије скоро све припаднике
неалбанских националних мањина (20% садашњег становништва), око
240.000 Срба, Црногораца, Турака, Рома, Јевреја, Египћана, Горанаца
(Словена исламске вероисповести) и Хрвата као и да уништи стотине
цркава и православних верских објеката, што представља велику
штету не само за српску културу већ и за читаву средњевековну
хришћанску баштину. Делу српске заједнице, нарочито у Метохији,
наметнут је живот у опкољеним енклавама; под притиском
“западњачке” међународне заједнице, односног великог дела Европске
уније и САД-а, албанско вођство је у Приштини једнострано прогласило
17. фебруара 2008. године своју независност од Србије. Овај процес
сецесије наилази на велике препреке по питању признања од стране
Организације уједињених нација, пошто руско-кинески вето спречава
улазак косовског ентитета у било коју дипломатску организацију за
мултилатералну сарадњу, тако да су сама признања плод иницијатива
које спроводи свака земља појединачно; италијанско признање Kосова
усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера
Романа Продија писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема
упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су
консултовани чланови владајућих и опозиционих странака. Шпанија,
Kипар, Румунија, Словачка и Грчка су чланице Европске Уније које још
нису признале независност Kосова, а томе се противе и све земље
чланице БРИKС-а.

Имајући у виду да

признање Kосова од стране одређеног броја земаља представља
преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до
кршења међународног права и допринео актуелној општој
нестабилности;
списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани
ентитет Републике Kосова је увећан повлачењем признања следећих
земаља: Либерија, Гренада, Kомонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и
Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото и Унија
Kомора.

С обзиром на

нове тензије на Балкану, на само на Косову, већ и у Македонији, Босни,
Грчкој, Албанији, Црној Гори и Србији и на италијанске стратешке
геополичке интересе за стабилност читаве регије:
потписници траже покретање парламентарне дебате о могућности
италијанског повлачења признања Косова као независне државе и за
јачање активизма италијанских војних, политичких и културних
институција у циљу одбране права мањина и културних добара на
Косову и Метохији. Такође траже да се посланичке групе формално
изјасне по питању италијанског признања независности Kосова, а да се
садашња влада, у дијалогу са владом Републике Србије, информише о
актуелној ситуацији на Kосмету. Траже да Италија, у складу са
резолуцијом СБ ОУН 1244, активно промовише безбедан повратак
избеглица и расељених лица са Kосова и Метохије.

Покретачки одбор

Проф. Стефано Пилото (историчар), Стефано Верноле
(новинар), Марилина Века (новинарка), Лорета Бађо (почасни конзул
Републике Србије за регион Венето), Федерико Роберти (блогер “Bye
Bye Uncle Sam”), Андреа Тури (публициста), Леандро Кјарели (почасни
конзул Републике Србије у Фиренци), проф. Алесандро Ди Мео
(Универзитет Тор Вергата у Риму

Odbor za pokretanje ponovne rasprave o italijanskom priznanju nezavisnosti Kosova

Peticija upućena Donjem domu Parlamenta
Na osnovu člana 50. Ustava Republike Italije

Budući da

Kosovo i Metohija predstavlja okosnicu srpske kulture. Naime, u toj oblasti suSrbi stvorili prve naseobine i izgradili u XIII i XIV veku manastire, prave oaze
kulture i pravoslavnog hrišćanstva, u kojima su pohranjeni spisi, slikarska
dela i istorijska predanja srpskog naroda. Polazeći od državne tradicije
srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji,
polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije
Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije,
iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih
državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i
Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima; Rezolucijom
Saveta bezbednosti OUN 1244 koja je usvojena 10. juna 1999. godine, sve
zemlje članice reafirmišu suverenitet i teritorijalni integritet Savezne
Republike Jugoslavije i drugih država u regionu i potvrđuju apel za široku
autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo i Metohiju, kao i za pravo
izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim kućama u bezbednosti, a pre
svega daje se ovlašćenje generalnom sekretaru da uz pomoć nadležnih
međunarodnih organizacija uspostavi međunarodno civilno prisustvo na
Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će
narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, o
čemu će doneti odluku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija;
uprkos prisustvu međunarodnih mirovnih snaga, takozvana OVK je uspela da
protera sa Kosova i Metohije skoro sve pripadnike nealbanskih nacionalnih
manjina (20% sadašnjeg stanovništva), oko 240.000 Srba, Crnogoraca,
Turaka, Roma, Jevreja, Egipćana, Goranaca (Slovena islamske
veroispovesti) i Hrvata kao i da uništi stotine crkava i pravoslavnih verskih
objekata, što predstavlja veliku štetu ne samo za srpsku kulturu već i za
čitavu srednjevekovnu hrišćansku baštinu. Delu srpske zajednice, naročito u
Metohiji, nametnut je život u opkoljenim enklavama; pod pritiskom
“zapadnjačke” međunarodne zajednice, odnosnog velikog dela Evropske
unije i SAD-a, albansko vođstvo je u Prištini jednostrano proglasilo 17.
februara 2008. godine svoju nezavisnost od Srbije. Ovaj proces secesije
nailazi na velike prepreke po pitanju priznanja od strane Organizacije
ujedinjenih nacija, pošto rusko-kineski veto sprečava ulazak kosovskog
entiteta u bilo koju diplomatsku organizaciju za multilateralnu saradnju, tako
da su sama priznanja plod inicijativa koje sprovodi svaka zemlja pojedinačno;
italijansko priznanje Kosova usvojeno je 20. februara 2008. godine na sednici
Vlade premijera Romana Prodija pismom koje je šef diplomatije Masimo
d’Alema uputio Prištini, a da parlament nije o tome raspravljao, niti su
konsultovani članovi vladajućih i opozicionih stranaka. Španija, Kipar,
Rumunija, Slovačka i Grčka su članice Evropske Unije koje još nisu priznale
nezavisnost Kosova, a tome se protive i sve zemlje članice BRICS-a.

Imajući u vidu da

priznanje Kosova od strane određenog broja zemalja predstavlja presedan
koji je izazvao domino efekat u celoj Evropi, doveo do kršenja međunarodnog
prava i doprineo aktuelnoj opštoj nestabilnosti;
spisak od devedeset zemalja koje ne priznaju samoproklamovani entitet
Republike Kosova je uvećan povlačenjem priznanja sledećih zemalja:
Liberija, Grenada, Komonvelt Dominika, Surinam, Sao Tome i Principe,
Gvineja Bisao, Burundi, Papua Nova Gvineja, Lesoto i Unija Komora.

S obzirom na

nove tenzije na Balkanu, ne samo na Kosovu, već i u Makedoniji, Bosni,
Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i na italijanske strateške geopolitičke
interese za stabilnost čitave regije:
potpisnici traže pokretanje parlamentarne debate o mogućnosti italijanskog
povlačenja priznanja Kosova kao nezavisne države i za jačanje aktivizma
italijanskih vojnih, političkih i kulturnih institucija u cilju odbrane prava manjina
i kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji. Takođe traže da se poslaničke grupe
formalno izjasne po pitanju italijanskog priznanja nezavisnosti Kosova, a da
se sadašnja vlada, u dijalogu sa vladom Republike Srbije, informiše o
aktuelnoj situaciji na Kosmetu. Traže da Italija, u skladu sa rezolucijom SB
OUN 1244, aktivno promoviše bezbedan povratak izbeglica i raseljenih lica
sa Kosova i Metohije.

 

Pokretački odbor
Prof. Stefano Piloto (Istoričar), Stefano Vernole (novinar), Marilina
Veka (novinarka), Loreta Bađo (počasni konzul Republike Srbije za region
Veneto), Federiko Roberti (bloger “Bye Bye Uncle Sam”), Andrea Turi
(publicista), Leandro Kjareli (počasni konzul Republike Srbije u Firenci), prof.
Alesandro Di Meo (Univerzitet Tor Vergata u Rimu).