Odbor za pokretanje ponovne rasprave o italijanskom priznanju nezavisnosti Kosova

Peticija upućena Donjem domu Parlamenta
Na osnovu člana 50. Ustava Republike Italije

Budući da

Kosovo i Metohija predstavlja okosnicu srpske kulture. Naime, u toj oblasti suSrbi stvorili prve naseobine i izgradili u XIII i XIV veku manastire, prave oaze
kulture i pravoslavnog hrišćanstva, u kojima su pohranjeni spisi, slikarska
dela i istorijska predanja srpskog naroda. Polazeći od državne tradicije
srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji,
polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije
Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije,
iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih
državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i
Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima; Rezolucijom
Saveta bezbednosti OUN 1244 koja je usvojena 10. juna 1999. godine, sve
zemlje članice reafirmišu suverenitet i teritorijalni integritet Savezne
Republike Jugoslavije i drugih država u regionu i potvrđuju apel za široku
autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo i Metohiju, kao i za pravo
izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim kućama u bezbednosti, a pre
svega daje se ovlašćenje generalnom sekretaru da uz pomoć nadležnih
međunarodnih organizacija uspostavi međunarodno civilno prisustvo na
Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će
narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, o
čemu će doneti odluku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija;
uprkos prisustvu međunarodnih mirovnih snaga, takozvana OVK je uspela da
protera sa Kosova i Metohije skoro sve pripadnike nealbanskih nacionalnih
manjina (20% sadašnjeg stanovništva), oko 240.000 Srba, Crnogoraca,
Turaka, Roma, Jevreja, Egipćana, Goranaca (Slovena islamske
veroispovesti) i Hrvata kao i da uništi stotine crkava i pravoslavnih verskih
objekata, što predstavlja veliku štetu ne samo za srpsku kulturu već i za
čitavu srednjevekovnu hrišćansku baštinu. Delu srpske zajednice, naročito u
Metohiji, nametnut je život u opkoljenim enklavama; pod pritiskom
“zapadnjačke” međunarodne zajednice, odnosnog velikog dela Evropske
unije i SAD-a, albansko vođstvo je u Prištini jednostrano proglasilo 17.
februara 2008. godine svoju nezavisnost od Srbije. Ovaj proces secesije
nailazi na velike prepreke po pitanju priznanja od strane Organizacije
ujedinjenih nacija, pošto rusko-kineski veto sprečava ulazak kosovskog
entiteta u bilo koju diplomatsku organizaciju za multilateralnu saradnju, tako
da su sama priznanja plod inicijativa koje sprovodi svaka zemlja pojedinačno;
italijansko priznanje Kosova usvojeno je 20. februara 2008. godine na sednici
Vlade premijera Romana Prodija pismom koje je šef diplomatije Masimo
d’Alema uputio Prištini, a da parlament nije o tome raspravljao, niti su
konsultovani članovi vladajućih i opozicionih stranaka. Španija, Kipar,
Rumunija, Slovačka i Grčka su članice Evropske Unije koje još nisu priznale
nezavisnost Kosova, a tome se protive i sve zemlje članice BRICS-a.

Imajući u vidu da

priznanje Kosova od strane određenog broja zemalja predstavlja presedan
koji je izazvao domino efekat u celoj Evropi, doveo do kršenja međunarodnog
prava i doprineo aktuelnoj opštoj nestabilnosti;
spisak od devedeset zemalja koje ne priznaju samoproklamovani entitet
Republike Kosova je uvećan povlačenjem priznanja sledećih zemalja:
Liberija, Grenada, Komonvelt Dominika, Surinam, Sao Tome i Principe,
Gvineja Bisao, Burundi, Papua Nova Gvineja, Lesoto i Unija Komora.

S obzirom na

nove tenzije na Balkanu, ne samo na Kosovu, već i u Makedoniji, Bosni,
Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i na italijanske strateške geopolitičke
interese za stabilnost čitave regije:
potpisnici traže pokretanje parlamentarne debate o mogućnosti italijanskog
povlačenja priznanja Kosova kao nezavisne države i za jačanje aktivizma
italijanskih vojnih, političkih i kulturnih institucija u cilju odbrane prava manjina
i kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji. Takođe traže da se poslaničke grupe
formalno izjasne po pitanju italijanskog priznanja nezavisnosti Kosova, a da
se sadašnja vlada, u dijalogu sa vladom Republike Srbije, informiše o
aktuelnoj situaciji na Kosmetu. Traže da Italija, u skladu sa rezolucijom SB
OUN 1244, aktivno promoviše bezbedan povratak izbeglica i raseljenih lica
sa Kosova i Metohije.

 

Pokretački odbor
Prof. Stefano Piloto (Istoričar), Stefano Vernole (novinar), Marilina
Veka (novinarka), Loreta Bađo (počasni konzul Republike Srbije za region
Veneto), Federiko Roberti (bloger “Bye Bye Uncle Sam”), Andrea Turi
(publicista), Leandro Kjareli (počasni konzul Republike Srbije u Firenci), prof.
Alesandro Di Meo (Univerzitet Tor Vergata u Rimu).

Annunci

Rispondi

Inserisci i tuoi dati qui sotto o clicca su un'icona per effettuare l'accesso:

Logo WordPress.com

Stai commentando usando il tuo account WordPress.com. Chiudi sessione /  Modifica )

Google photo

Stai commentando usando il tuo account Google. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto Twitter

Stai commentando usando il tuo account Twitter. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto di Facebook

Stai commentando usando il tuo account Facebook. Chiudi sessione /  Modifica )

Connessione a %s...